ПДФ Штампа Ел. пошта

vinjeta-ver1

2000. година Господња

 

Почетак наступајуће нам јубиларне године обележен је на најсвечанији начин у Светој земљи где у јубиларној години хришћанства окупљени сви поглавари Православних цркава учествоваше и Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле на сам дан Рождества Господа и спаса нашега Исуса Христа служаше Свету Архијерејску Литургију са свим Поглаварима Цркве Православне у Светом Граду.

Пошто у Сремчици нема богомоље а храм је у изградњи поверена нам паства у ове празничне дане у месецу Јануару посећиваше Богослужења у садашњој матичној цркви Св. Краља Стефана Дечанског у Железнику. Не само да посећују богослужења него и велики број верника из парохије сремчанске се и редовно причешћује.

У дане часног поста Његова Светост служаше Св. Архијерејску литургију у Храму Св. Краља Стефана Дечанског дана 29. марта 2000. године, а после у пратњи пароха сремчанских походи градилиште Храма Св. Тројице у Сремчици где очински саветоваше како би било најбоље шта прво да се уради што са радошћу прихватисмо.

Из прошле 1999. године остали су незавршени зидарски радови на унутрашњој куполи као и на куполи звонаре што се у месецу мају заврши те се време припреме за постављање грађе и комлетне кровне конструкције а све уз пуну сагласност Његове Светости, нашег Архијерејског намесника протојереја Радича Радичевића уз свесрдну помоћ одговорних у Епархијском управном одбору а све под будним оком старешине Храма у изградњи проте Милисава Вранића, велике помоћи председника црквене управе и свих одборника, као и скромне помоћи писца ових редова грешног протонамесника о. Бранислава.

У току часног поста велики број наших парохијана причестио се а важно је истаћи да је тај број био инпозантан као сам дан Воскресенија.

У месецу јуну постоје и те како два значајна духовна момента и то на дан Вазнесења Господњег славе Првопрестоног Града одржана је Славска литија коју је водио Преосвећени Владика Атанасије викар Његове Светости, у тој литији учествовали су и верници парохија Железничке и Сремчанске као и из свих других парохија Архиепископије београдско – карловачке.

Импозантна слика, велики број верног народа, прелеп јунски дан а у литији сам имао част и сам учествовати. Уз велики број верника можда смо ми свештеници требали бити бројнији али то је само моје запажање.

Друга велика радост је празнично бденије у храму Св. Краља Стефана Дечанског у Железнику; дан уочи силаска Св. Духа на Апостоле 17.јуни. Служи Његова Светост Патријарх Српски Павле саслужујем ја грешни протонамесник Бранислав Стојковић, за певницом Протојереј Милисав Вранић, протонамесник Драган Анђелић - старешина храма и јереј Бранко Томић, посета верника је добра, а на крају Његова Светост својом проповеди поучио и нас свештенослужитеље и поверену нам паству.

По завршетку Бденија умолисмо Његову Светост да додели благослов да на други дан Духова служимо Св. Литургију у Сремчици у храму у изградњи, што Његова Светост благослови.

19/6. јуни 2000-те године прелепо сунчано јутро други дан Духова ужурбане припреме свештеника сремчанскиx и народа, дошао је дуго очекивани дан да се служи  служба Божија. Храм препун скела ради радова али то не смета. Народ се окупља, препун храм верника, не може ни да се уђе а то сви желе, а како и не би, то је прва Литургија, око храма мноштво народа не броји се десетинама већ стотинама. Неизмерна нам помоћ матичне цркве Св. Краља Стефана Дечанског из Железника. Старешина протонамесник Драган Анђелић и наш сабрат Бранко Томић литургију служе у Железнику у 8.00h како би стигли на литургију у Сремчицу. Литургију служе старешина храма у изградњи протојереј Милисав Вранић и ја писац ових редова Бранислав Стојковић, за певницом сабраћа Драган Анђелић и Бранко Томић и наш хор девојака и момака из Железника, не може се описати лепота и сам духовни амбијент то се само може доживети.

На крају литургије резање колача и освећење жита које је припремила протиница Драгица Вранић по овом чину узех на себе претшко бреме одговорности да ја грешни први проповедам и у мојим веома скромним могућностима поучим Богом чувани народ наш и поверену ми паству.

Учиних то из срца, из душе моје потече плима позива на љубав братску, на слогу и праштање како бисмо зготовили започето дело Храм Бога јединога.

Текле су сузе радоснице, блистала су лица верника, осећао сам сву доброту рода мога. Подигох део колача и позвах да неко прими залог и буде догодине домаћин славе, и не заврших речи а рука Зорана Недељковића пружи се према колачу и обрадовасмо се сви ми присутни, јер све што чинисмо - чинисмо у Славу Бога Великог за мир, радост и срећу народа нашег.

По подели нафоре, колача и кољива би послужење у дворишту храма, нико се не разилази, сви смо ту. Ову агапу помогоше одборници наше парохије и тиме постадоше домаћини првог духовног славља при Храму Св. Тројице у Сремчици.

Помогли су Дејан Лончар, Чеда, Тоша, наш председник Тома Станковић, ту су одборници из Железника, све то сликом овековечио Дејан (Маре) Јосиповић, беше ту и стари свирач Која који понешто и засвира.

Као писац ових редова узимам за право да овим писанијем захвалим Свевишњем Богу на свему, а на свеколикој помоћи породици проте Милисава и њему, сабраћи ми у Господу о. Драгана а тек о. Бранку који по својим списатељским знањем обзнани кроз „Православље“ да се зна свугде и свагда. Захвалност припада и црквеној општини Железник, одборницима исте као и деци певачима, чика Тоши Анђелићу и Живку Керезовићу и свима који помогоше. А Ја ћу само рећи захвалан грешни раб Теби Свеблаги Владико што ми подари снаге да и ја будем учесник Великога дана у Сремчици протонамесник Бранислав Стојковић.

У јулу месецу упокојио се у Господу Његово Краљевско Височанство Принц Томислав Карађорђевић који је сахрањен у задужбини Карађорђевића у храму Св. Ђорђа на Опленцу.

У нашим парохијама се налази велики број наших страдалника прогнаних са Косова и Метохије а тај део наше отадџбине потресају стални прогони нашег напаћеног народа од стране шиптарских терориста и уз прећутну сагласност тамошњих снага Уједињених Нација.

Август и септембар месец су значајни по политичким превирањима односно припремама за изборе за председника Републике и Савезну скупштину. На изборима народ бира а постојећа власт покушава да промени вољу народа и на тај начин остане и даље да влада.

Народ је прозрео и 5. октобра долази до општег народног окупљања и мирне побуне како би се како би се коначно исказала изборна истина и власт неколико сати невољно али признаје свој пораз и у врху државе долази до промена, одлази са власти Слободан Милошевић, а вољом народа председник СРЈ постаје Војислав Коштуница који преузима власт у држави.

Испред храма Св. Саве на Врачару Његова Светост служи молебан за мир.

Радови су настављени на храму Св. Тројице у Сремчици после много разних проблема на линији извођача радова и ове управе али ипак иако споро радови су у току.

Октобар месец обележава одлазак Председника Коштунице и Његове Светости Патријарха Павла уз пратњу на разговоре у Москву.

2. новембара 2000.г Југославија је прихваћена у УН после захтева Председника Републике др Војислава Коштунице и том свечаном чину присуствује Господин Горан Свилановић који је и говорио пред Генералном Скупшином УН.

12. новембра 2000.г редовна годишња ревизија нашег архијерејског намесника протојереја Радича Радичевића који нас је и поред задовољавајућег упутио на још бољи рад.

Почетак великог Божићног поста обележавасмо молитвено и у радости, а то из разлога што се велики број наших парохијана причести и на сам дан Ваведења Пресвете Богородице али и што наше највише државно руководство председник Републике др Војислав Коштуница и председник савезне владе Зоран Жижић посетише Свету Гору и бијаху на слави манастира Хиландара.

Крај 2000. године обележило је и догађање у граду на Босфору односно у Константинополису где су се окупили сви поглавари православног света изузев Патријарха Московског и целе Русије. Наш Патријарх је овом приликом узео учешћа у раду и Богослужењу на Фанару.

Православни свет баш тих дана остаде без Патријарха Јерусалимског који се пресели са овог варљивог света у небеско блаженство.

 

Заврши се година Господња 2000. у име Оца и Сина и Духа Светога. Амин.



 

Ово уписа ја грешни служитељ

протонамесник Бранислав Стојковић на славу теби Преблаги Господе.