ПДФ Штампа Ел. пошта

vinjeta-ver1

2001. година Господња

 

Улазећи у ову годину са пуно добрих жеља и идеја, а једна је ваистину изнад свих и то: договор пароха сремчанских протојереја Милисава Вранића, протонамесника Бранислава Стојковића и црквеног одбора у Сремчици да се први пут у историји запали бадњак у кругу цркве односно испред храма Св. Тројице у изградњи.

Ова идеја је пренета и сабраћи нам старешини храма Св. Краља Стефана Дечанског у Железнику о.Драгану Анђелићу и о.Бранку Томићу. Подршка за овако смео корак није изостала, него је договорено да сва четворица учествујемо у тим молитвеним слављима и у Сремчици и у Железнику.Свуда су постављане плакате како би народ што боље био упознат.

Долази сам Бадњи дан, поподне од 14 часова народ се окупља, у 15 часова почиње празнично вечерње за Сремчицу први пут од њеног постојања. Служе о.Милисав, о.Драган, о.Бранко и ја, писац ових редова Бранислав. Народ се тиска, сви би да уђу у храм. Око Храма неколико хиљада људи. По завршетку вечерња освећен је и упаљен бадњак, народ радостан, ту су и сузе радоснице у старица које дочекаше -како саме кажу овај дан.

После паљења Бадњака обратио сам се народу скромном проповеди позивајући их на слогу, братску љубав и окупљање око своје цркве како би што пре завршили започети Храм. На крају, пожелео сам им срећне благе дане Рождества поздравом Христос се Роди, а из хиљаде грла чуло се Ваистину се Роди, ехо се проламао околином.

Захваљујући о.Милисаву и одборницима који су се побринули било је послужење куваном ракијом. Нас су обавезе водиле на вечерње у Железник а народ се дуго задржао око бадњака који је горео онако како то буде први пут у историји места.

Али не би било добро да не буде и непотребног а то је група људи која себе виде изнад свега, узеше за право да пале за себе бадњак у центру места и то на месту где не припада, а још горе уз пијанку и лумперајку, њихова имена не би наводио јер су безначајна, и молим се Господу да их уразуми јер не знају шта раде, а о свему је писмено обавештен АЕМ Патријарх Павле. Ово је био само почетак а да никад не буде крај.

На сам дан Божића наши верници посетили су Храм Св. Стефана Дечанског у Железнику као своју матичну цркву. Цео дан, не само за време литургије народ је посећивао Св. Храм, на литургији је прочитана Божићна посланица.

Дане Рождества провели смо молитвено и у радост и у славу Бога.

Богојављење прослависмо молитвено. Освећење воде извршено је у Железнику где беше присутан и велики број наших верника који није жалио труда да би дошли по освећену воду. Прелеп дан, народ радостан, а са уста верника чуло се међусобно поздрављање речима Бог се јави.

Светог Саву прослависмо онако како и доликује литургијски у Храму Св. Краља Стефана Дечанског да би после литургије биле посећене обе основне школе у Сремчици где је освећена водица, освећено славско кољиво, пресечен славски колач уз пригодне проповеди проте Милисава и пригодан програм који су приредили ученици уз велико залагање наставника тако да је ваистину била свечана атмосфера.

У фебруару месецу празнике смо провели молитвено у Железнику где се и наши верници окупљају у Храму Св. Краља Стефана Дечанског.

Ово време од Бадњег дана па надаље а нарочито о задушницама, обележава стална посета народа Храму у изградњи и паљење свећа што полако али сигурно показује жеља верника да се ово Богоугодно дело приведе крају.

У то име одржане су и седнице одбора и извођача радова како да се нађу средства за наставак даљих радова на Храму Св. Тројице у Сремчици уз свеколику подршку Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла, а и нашег Архијерејског намесника протојереја Радича Радичевића, што даје посебну снагу да превазиђемо тешкоће које су на путу завршетка Храма.

О свему нарочиту бригу води о. Милисав што показује и телевизијска емисија, а и ја колико то могу, писац ових редова грешни о.Бранислав, ако што испусти свеблаги Боже опрости мени грешном.

7.април / 25. март 2001.

Благовести – Лазарева субота – Врбица

За Сремчицу и њене вернике велики дан и то из једног разлога. Учињене су све припреме за један моменат први пут Врбица у Сремчици. У 15 часова Вечерње служимо испред западних врата Храма у изградњи. Ту су прота Милисав, протонамесник Драган, јереј Бранко и ја писац ових редова братство Храма Св. Краља Стефана Дечанског.

Верника неколико стотина, а дечицу и не бројимо, њих је непрегледан број, дан сучан, онакав какав га благи Бог подари. По завршетку вечерња, вршимо освећење врбице, а онда уз кропљење свих делимо врбицу. Слика интересантна около грађевински материјал али то ником не смета. Види се радост у очима верника деца пресретна, ту су звончићи и неописана радост да и Сремчица дочека Врбицу. Проповедао сам о празнику, дотакао сам нашу традицију и позвао све да будемо сложни и радни на њиви Господњој. Народ долази али ми хитамо у Железник на вечерње, тако нам Бог помогао.

Празнике Цвети као и целу прву недељу проведосмо молитвено у Храму Св. Краља Стефана Дечанског у Железнику који походе наши верници из Сремчице.

Воскресеније прослависмо молитвено али и пуни радости што верници Железника и Сремчице походише Храм у Железнику у непрегледним колонама а многи су посетили и Храм у изградњи у Сремчици како би и тамо запалили свећу.

Моје запажање је да у претходне три године а братија тврде и раније толико верника на Васкрс није било.Радосни поздрав Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе Господ просто се чуо као ехо који не престаје.Велику заслугу свакако имају моја браћа у Господу прота Милисав Вранић и оци Драган Анђелић, Бранко Томић, а можда мало и ја, сви заједно чинимо све а могли би и више да нашој нам повереној пастви помогнемо да се врати својој тапији мајци Цркви.

До дана Вазнесења Господње молитвено живесмо Богу се молисмо. У сталној бризи и бдењу на градилишту храма Св. Тројице који су сваким даном били све ближи његовом завршетку. Набављени су бакар и крстови донацијама и то бакар подари Станоје Мишић из Сремчице а крстове на Храму наш одборник Дејан Лончар из Сремчице тако им Бог увек био од помоћи.

Столарија се ради, полако се и ту прикупља наменски како би храм добио тражени изглед. Да додам уз све наше бриге дешава се и права траума око хапшења бившег председника Слободана Милошевића на захтев, боље рећи уцену светских моћника како би нам било „боље“. Нисам се бактао разлозима и политиком већ зебњом да подељени срби не дај Господе почну да пресуђују једни другима.

Али окренимо се нама, долазе Духови а у госте нам долази наш духовни вођа и васцелог народа нашег Његова Светост Патријарх Павле.

На сам дан Духова служи Свету Архијерејску Литургију у храму Св. Краља Стефана Дечанског у Железнику где одликова чином протојереја, а за нарочите заслуге старешину оца Драгана Анђелића. Његова Светост поучи благочестиви народ а отац Драган, сада протојереј му се захвали на очинској бризи и подареном му чину ваистину достојан.По завршетку Св. Литургије Свјатјеши Патријарх Павле походи Храм Св. Тројице у изградњи у Сремчици. Том приликом Свјатјеши освети два звона и два крста за храм који ће бити на храму.

И ту је Његова Светост поучио народ који се тискао под кишобранима због кише и суснежице која је пропадавала.

На крају старешина прота Милисав Вранић се захвали Његовој Светости бираним речима приказавши хронолошки од темеља до данас сву бригу Више Црквене Власти и проблеме који стално прате изградњу.

Ја писац ових редова био сам свеколико присутан и за то благодарим Светој и јединосушној Тројици на дару да ја грешни Бранислав Стојковић будем ту.

Другог дана Духова обележисмо нашу храмовну славу у недовршеном Храму. Служили Св. Литургију прота Милисав Вранић и ја уз свеколику помоћ сабраће из Железника о. Драгана Анђелића и о. Бранка Томића. Дан кишовит као зимски али посета храму задивљујућа. После литургије обављено је освећење славског жита и резање славског колача, а домаћин славе је био господин Зоран Недељковић који је и приредио са својом породицом послужење за сав народ.

Ја сам скромно како могу проповедао и захвалио се домаћину на труду и великој вољи и љубави, а Господ нека својом љубављу узврати њима за добра дела њихова.

И у великом раздобљу од Духова па до 10. октобра много се тога догодило. Уз велику борбу на храму прота Милисав обољева одлази на лечење, али радови хвала Господу напредују има и потешкоћа али свесни у Свемогућност Господњу истрајавамо на дому његовом.

У том периоду у припреми чекамо Видовдан, а на Косову окупација, тамо има свакога а најмање су пожељни Срби. И то баш на Видовдан ковачи „демократије“ траже изручење бившег председника Слободана Милошевића у Хаг да суде а нису сигурни зашто, али тога Видовдана мора бити изручења, и то довољно је и шеснаест потписа за историју и опет да би нам било боље и ваистину „јесте“ и те како све скупље од 100 до 400% али то је за наше добро.

Знам да то не треба да кажем али иако је грех говорим, нисам потписивао, нису потписали у моје име, а надам се да се шале кад кажу да су потписали у име Србије и Србаља, у ствари шта је истина – Господ зна и није забораван већ увек правичан.

Оставимо политику, радимо да Храм у Сремчици што пре заблиста и то чинимо у славу Бога, прота Милисав у Прибоју али телефоном стално као да је на градилишту. У том периоду наша црква и наш народ остаје сиромашнији за једног великог Јерарха, тихо одлази из овог света у свет где сија светлост лица Божија Епископ Шумадијски др Сава Вуковић, на сахрани блажене успомене владике Саве окупљен безмало Св. Архијерејски сабор наше цркве, ту су представници нам сестринских цркава а и политички врх наше државе, ту ја грешни немам шта да додам све је речено.

И ја сам поново у Сремчици радови на храму одмичу. Ту су лимари, зидари, молери, сви журе, мислим да желе да храм Св. Тројице што пре заблиста, да се што пре чује Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, не дај Боже да сви журе да им се што пре плати.

Оно што беху темељи 17. новембра 1996 – 2001. октобра 10. изгледа а у ствари јесте скоро готов завршен Храм Св. Тројице у Сремчици. О њему велику бригу брину Његова Светост Патријарх Српски ПАВЛЕ, наш намесник протојереј Радич Радичевић, старешина прота Милисав Вранић, сабраћа из Железника о. Бранко, из велике жеље да почне служба Одбор наше парохије а нарочито председник Тома Станковић и понајмање Ја грешни Протонамесник Бранислав Стојковић.

Крај месеца октобра и ево све до Аранђеловдана радови на Храму теку. Храм извана омалтерисан и окречен, столарија постављена, а приводе се крају радови на покривању.Што се тиче унутрашњих радова при крају је малтерисање, а претходно је разведена струја тако да смо - Богу хвала у фази одређених радова при крају. Снег који пада омео нас је да предвиђене радове на Храму приведемо крају.

Тако нам остаде за боље време или боље рећи за пролеће да непокривени двадесет посто и толико олука завршимо. Остала су неуређена степеништа, а почели смо довозити материјал за изградњу канцеларије и сале које су обухваћене уговором односно клаузулом када су погађани радови за малтерисање и бојење Храма. Са унутрашње стране храм је неизмалтерисан око двадесет пет посто тако и то остаје за пролеће.Што се тиче духовног живота наши верници посећују богослужења у матичном храму Св. Краља Стефана Дечанског у Железнику, где је и у овом Божићњем посту велики број наших верника из Сремчице се и причестио.Тако окончасмо 2001. годину Господњу уз помоћ Св. Тројице и труд свих нас наставићемо радове у години која нам долази, трудићемо се а тако нам Бог помогао.

 

Протонамесник Бранислав Стојковић