ПДФ Штампа Ел. пошта

vinjeta-ver1

1994/95. година Господња

 

Година 1994. је била и даље посвећена раду на прикупљању тражених сагласности око изградње храма и парохијског дома у Сремчици.

Где год дођемо формално нико није против изградње храма и парохијског дома али увек нека пука формалност која кочи почетак рада.

Када смо сматрали да је све при крају испоставило се да је уствари потребно прикупити још 14. сагласности за грађевинске урбанистичке услове.

Сад се јавља проблем санитарне сагласности коју услови Госпођа или Госпођица Софија републички санитарни инспектор која као да ћемо да правимо кланицу тражи све прописане услове за Цркву и парохијски дом. Било је ту разних интервенција али узалуд. Када видесмо да је враг појео шалу надлежни парох јереј Милисав Вранић је ишао лично и био толико упоран да је био приморан бити груб и због тога није хтела да разговара о том проблему.

Кад је дошло до компликације у односима прихватила је да среди сагласност да један услов који је био ненормалан, јер је негирала све наше поднеске и тражила је да јој поднесемо нове.

Надлежни свештеник Милисав Вранић је био приморан да бира од два зла оно које је мање. Или да јој се извини као да није био ни поднет захтев иако је био поднет или да све препусти пропасти.

Наравно, прихватио је оно мање зло и извинио јој се на сред обреновачког ауто пута прихвативши да му је то у животу било најтеже јер не бира истину. После свега тога сагласност је коначно добијена.

Таман када смо сматрали да смо решили све проблеме испречи се нови проблем Електродистрибуцији и за урбанистичку сагласност са 43.000 ДМ.

Ми то прихватисмо као гром из ведра неба. У сагласност са вишим Црквеним властима решисмо то платити.

После више разговора надлежног свештеника Милисава Вранића са изаслаником Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла, протонамесника Радича Радичевића и секретара Епархије протонамесника  Томе Миловановића направљен је договор да морамо платити у две етапе 13.550 ДМ. То смо прихватили као неминовност.

Но и сада као и много пре појави се наш стари донатор Месна заједница „Сремчица“ која као и пре за техничко урбанистичке услове и главни пројекат прихвати финансирање. Замоли нас да замолимо Његову Светост Патријарха Српског Господина Павла да јој позајми 13.550 ДМ које ће уз писмену гаранцију вратити. Тако се и уради ми добисмо електроенергетску сагласност.

8. септембар 1994.

Вредно је напоменути да и поред свих потешкоћа које нас прате Месна заједница Сремчице нађе и ту могућност да поред обећања да ће нам исплатити надокнаду за цело земљиште за Цркву и парохијски дом, ваља нам и уплатити прикључак за телефон на име Цркве у Сремчици који ће бити привремено ако треба инсталиран у кући свештеника а касније чим буде подигнута црквена зграда биће пренет у исту.

Такође имамо обећање да ће нам највероватније покушати да нађу донатора који ће нам излити темеље Цркве.

Посебно су заинтересовани да нам среде порту Цркве пошумљавањем крајева порте.

Поред свих скептика који неки из добронамерности али добар део из сујете, надамо се у Господа Бога да ће та акција успети јер после толиких трзавица на добром смо путу да нас Господ сложи и удружи на добро и благоугодно дело.

У 1994. години око припреме изградње Цркве смо урадили следеће:

- формирана је грађевинска парцела број 4648/2 у КО Сремчица: 4647/2; 4653/2; 6617/6; 8617/7; и 4648/2 у укупно 8029 м². Парцела је под бројем 952-551/94-I-02 од 17.07.1994. године.

У међувремену је надлежност за издавање грађевинске дозволе прешла са СО-е Чукарица на Скупштину града Београда па смо морали све обновити Скупштини града Београда.

Пројекти који су били оверени од СО-е Чукарица 5.04.1994. године су морали поново бити подвргнути ревизији Скупштине града Београда па су они оверили су поново 3.03.1995. године.

Крајем 1994. године је на предлог управе парохије у Сремчици управни одбор је својом одлуком од број 287 од 28. новембра 1994. године  формирао црквени одбор.

Крајем 1995. године је настављено са активностима око изградње цркве, али су се појавили разни проблеми планирани и непланирани.