ПДФ Штампа Ел. пошта

vinjeta-ver1

2006. година Господња

 

Јануар месец је најсвечанији и најлепши месец у години. Тада прослављамо божићне празнике и почетак Нове године у коју увек улазимо са жељама и лепим очекивањима.

Празновање божићних празника, ове 2006. године, наш Храм је почео врло необично. Управа радио „Видовдан“ – а из Сремчице и Црквени одбор заједно са господином Дејаном Јосиповићем, организовали су кочије окићене бадњацима у којима су била два деда-мраза са пуном џаковима слаткиша. Непосредно пре вечерњег богослужења, кочије су ишле Сремчицом и деци на улици делили поклоне. Лепо време које нам је Господ тога дана подарио, учинило је да велики број деце – пролазника буде обрадовано овим поклонима.

06.01.2006. – кочије које возе два деда-мраза кроз Сремчицу  ;  деца са деда-мразом испред бадњака

Непосредно пре почетка вечерњег богослужења, кочије су стигле у порту Цркве која је била прелепо осветљена и украшена.

У самој Цркви слама је већ била свуда посута. На централном делу Храма стајао је окићен бадњак висине 3м који је окићен уз помоћ жена из Кола српских сестара. Испод бадњака су били пакетићи, суве шљиве, смокве, ораси, грожђе, кестени, јабуке и бомбоне намењени деци која буду дошла на богослужење.

Свечано вечерње богослужење почело је тачно у 17h. Служили су :

-  протојереј – ставрофор Душан Пушкар

-  протојереј Драгослав Стикић

-  јереј Бранко Томић

-  протојереј Мирослав Стикић


06.01.2006. – Бадње вече

Црква и порта су биле препуне верника, али добро озвучење омогућило је свим људима у Цркви и ван ње да прате свето богослужење.

Након тога, све присутне је поздравио господин Илија Петковић – селектор фудбалске репрезентације, са жељом и надом да ће их Господ пре свега сачувати од повреда, а онда и подарити снаге да репрезентација оствари што боље резултате на предстојећем светском првенству. Те вечери, господин Илија са својим помоћником господином Гораном Стевановићем и њиховим породицама били су гости нашег Храма, и тиме учинили велику част нашој Цркви.

06.01.2006.
Петковић гост нашег Храма
Исечак из дневних новина
Петковић у Сремчици

Као сваке године, и ове 2006., након богослужења сви верници заједно са поменутим гостима ишли су у трократни опход око Цркве уз звона и певање божићњег тропара. Након опхода, изабрана су три бадњака за ложење. Један је носио господин Илија, други господин Горан, а трећи председник Црквеног одбора господин Томислав. Бадњаци су остављени на већ припремљено огњиште у порти. Након првог упаљеног бадњака, на небу је већ севао величанствен ватромет који су палили студенти богословског факултета, а хор, заједно с верницима, је певао тропар и божићне песме.

Одмах затим чула су се два оркестра трубача. У порти је био подигнут и шатор испод кога су чика Панта, његов брат Тоза и комшија Злаја делили кувано вино и врућу ракију, а чика Маре, из своја два велика казана, делио топлу рибљу чорбу. У Цркви су за то време још била деца која су добијала пакетиће од деда-мраза, а одрасли су узимали сламу и носили је својим домовима у знак Божијег благослова.

06.01.2006. 
Наложени бадњаци на Бадње вече
Ватромет за Бадње вече

 

У парохијском дому, у сали, била је припремљена вечера за Црквени одбор, Коло српских сестара, почасне госте и за све оне који су учествовали у припреми за дочек великог празника. Заједно са трубачима, остали смо до касно у ноћ, а цео овај догађај био је праћен мноштвом фотографа и људи који су снимали камерама. Оно што је најважније, импресије свих присутних су биле позитивне, сви су били задовољни и сви ће дуго памтити вече када смо сви заједно чекали рођење Господа Исуса Христа.

Сутрадан, 7. јануара 2006. године, свечана Литургија почела је у 6h. Служили су :

-       протојереј – ставрофор Душан Пушкар

-       јереј Бранко Томић

-       протојереј Мирослав Стикић

Божићну посланицу читао је протојереј Мирослав Стикић и том приликом се захвалио свима онима који су се потрудили да Бадње вече буде такво какво је било. У исто време позвао је све вернике да по Трећем дану Божића, дођу да сви заједно средимо Цркву и порту вратимо у првобитно стање.

Тог јутра на Св. Литургији причестило се око осам стотина верника којима су биле подељене посланице. Након Литургије, у порти је настављено дружење. Сви верници су се тада омрсили, честитали једни другима божићне празнике и у радости одлазили својим кућама да са својим породицама прослављају овај велики дан.

Другог дана Божића, на Св. Литургији служио је протојереј – ставрофор Душан Пушкар, а Трећег дана – протојереј Мирослав Стикић. Оба дана протекла су у истом духовном расположењу као и Први дан, и као што је и договорено, Трећег дана по Божићу, цела Црква је била очишћена а порта сређена за дочек следећих празника.

На Богојављање, 19. јануара 2006. године Св. Лиургија почела је у 8.30h, а служио је протојереј Мирослав Стикић. Иако је јутро било доста хладно, на Литургији је било присутно око три стотине верника. Након Литургије била је литија око Цркве, а потом и водоосвећење. Том приликом прота Милисав је нагласио да је богојављенска водица велика светиња, да се чак може поредити са светим причешћем. С тога је замолио вернике да полако узимају свету водицу која је била постављена испред олтара Храма у четири бурета.

18.01.2006. – Припремљена бурад за Богојављање


У току целог дана верници су у миру и тишини долазили у Цркву да се помоле Богу и узму свету богојављенску водицу.

И сутрадан, на Јовањдан, када је доста славара из Сремчице дошло да пресече свој славски колач у Цркву, а остали верници на Св. Литургију, могли су да добију свету богојављенску водицу.

Прославу Св. Саве, ове 2006. године, започели смо свечаним вечерњим богослужењем које смо почели у 17h, уз присуство четрнаест верника. За певницом су били студенти Богословског факултета.

Сутрадан, свечана празнична Литургија почела је у 8.30h, на којој су такође певали наши студенти уз присуство око стотинупедесет верника. У току Св. Литургије пресечен је славски колач који је припремила госпођа Јагода са породицом. На Св. Литургији коју је служио отац Бранко Томић из Железника, причешћено је тридесет осам верника. На крају богослужења уз пригодну беседу свештеника, седамдесет петоро деце лепим рецитацијама увеличало је овај празник, тако да су сви присутни у својим срцима и душама осетили и схватили значај, смисао, живот и поруку Св. Саве. Свој деци која су била у Храму су подељени светосавски пакетићи. Празничном расположењу допринели су ученици првог разреда ОШ „Вук Караџић“.

У току Св. Литургије прикупљен је прилог за богословије у износу од 4.000 динара.

У 14h, славски колач смо пререзали у ОШ „Душко Радовић“ уз присуство великог броја ученика и њихових родитеља. Директор ове школе, господин Ђурађ Плавшић, је у свом поздравном говору истакао, не само значај мисије Св. Саве, него и изузетну сарадњу њихове школе и нашег Храма, са надом да се та сарадња унапређује. У дечијем програму ове школе, учествовала су и деца која су чтеци у нашој Цркви.

У 15h, у нашој другој ОШ „Вук Караџић“, такође смо пресекли славски колач у присуству одборника СО Чукарица и припадника ОУП Чукарица. Директор Миланка Васић, уз помоћ наставног особља и вероучитеља Петра Курчубића успела је да приреди пригодан програм који је пратио велики број гостију.

И на крају, можемо закључити да је овај празник у Сремчици првенствено прослављен молитвено уз присуство великог броја верника и деце.

Фебруар месец 2006. године је један од најзначајнијих месеца за наш Храм у овој години. Наиме дошли смо на идеју да у овом месецу, када нема пуно обавеза око припрема за празнике, када нема пуно посла у Храму и порти, организујемо једну донаторску вечеру, где би били позвани сви угледни домаћини Сремчице који би можда могли, да на било који начин помогну у унапређењу наше Цркве.

Одмах на почетку месеца почели смо са припремама. Донаторска вечера одржана је 18. фебруара 2006. године у сали парохијског дома. Тога дана столови парохијског дома били су одвојени и нумерисани, а на њима су стајале свеће украшене цвећем. Позвано је 25. домаћина са својим породицама и свако од њих је на време добио позивницу са назначеним бројем стола за којим ће домаћин седети и том приликом је наглашено да се прилог неће одмах исте вечери скупљати, већ је потребно састати се и заједнички направити план шта морамо и како ћемо урадити све неопходно у предстојећој сезони. Позвани су следећи домаћини:

  1. Слободан Стојановић
  2. Гојко Димић
  3. Горан Ковачевић
  4. Сања Станишић
  5. Анатолије Радовић
  6. Небојша Жужа
  7. Давор Шкрлић
  8. Ђура Бачковић
  9. Милутин Томовић

10.  Душан Радосављевић

11.  Првослав Давинић

12.  Жељко Шкобо

13.  Дејан Никшић

14.  др Анђелко Рацковић

15.  Ђурађ Плавшић

16.  Јелица Томашевић

17.  Дејан Танић

18.  Гордана Милентијевић

19.  Златибор Живковић

20.  Вуле Трајковић

21.  Александар Живковић

22.  Љубомир Гигић

23.  Саша Јовановић

24.  Новица Петровић

25.  Драган Јефтић

Вечера је почела тачно у 19h. Док су гости улазили у салу, унутра су их већ чекали учесници програма који је био припремљен као поздрав гостима. У једном углу је био хор Храма  Св. Тројице, у другом чтеци нашег Храма, у трећем углу била су деца Сарићи (два брата и две сестре и свако од њих је свирао по неки инструмент – један је свирао синтисајзер, двоје деце хармонику, а четврти виолину) који су чинили оркестарски квартет. А у четвртом углу – гост гуслар Милан Додеровић.

Када су се гости сместили, хор је одмах громогласно отпевао српску химну „Боже правде“, где су сви устали. Затим су наступили најмлађи чтеци нашег Храма са рецитацијама, а онда гуслар са композицијом „Под крстом“, затим поново хор са тропаром Храма. Најзанимљивији делови програма су била деца Сарићи, који су те вечери, заиста, од гостију измамили громогласне и дуге аплаузе.

Након програма који је трајао око 45. минута, гостима се обратио прота Мирослав. Поздравио их је и захвалио што су се заиста сви одазвали позиву, а онда је упознао госте са свим потребама нашег Храма. Било је потребно следеће:

  1. Поправити кров цркве;
  2. Купити професионалну косилицу због велике површине плаца који се коси;
  3. Саградити помоћне зграде (гаража и тоалет);
  4. Обезбедити вештачко ђубриво за предстојећу сезону;
  5. Поставити нову путоказну таблу, јер је стара срушена због удара неопрезног возача;
  6. Обезбедити цвеће за вазе у Цркви које се мења целе сезоне на пар дана;
  7. Купити веш – машину;
  8. Купити судо – машину;
  9. Упис нових чланова у црквени хор.

За врло кратко време и на један врло опуштен и спонтан начин, договор је био постигнут и сваки домаћин је добио одређено задужење. Распоред задужења је изгледао овако:

Koсачица:

  1. Вуле Трајковић
  2. Слободан Стојановић
  3. Гојко Димић
  4. Горан Ковачевић
  5. Сања Станишић
  6. Анатолије Радовић
  7. Небојша Жужа

Кров Цркве:

  1. Давор Шкрлин
  2. Добре Исаиловски
  3. Ђура Баћковић

Помоћне зграде:

  1. Светозар и Пантелија Јефтић
  2. Аврам Аврамовић
  3. Весна Ранковић
  4. Милутин Томовић
  5. Слободан Калац
  6. Саша Стекић

Вештаћко ђубриво: Дејан Никшић

Цвеће:

  1. Јелица Томашевић
  2. Гоца – погребно
  3. Дејан и Влада Танић

Путоказна табла:

Зоран и Бане Недељковић

Веш- машина: Милица Ићиповић

Машина за судове: Дејан Јосиповић

Црквени хор: Ђурађ Плавшић

Господину Ђурађу Плавшићу директору ОШ „Душко Радовић“ посебно је то вече уручено писмо у коме се наводи да уз помоћ наставника музичке културе и вероучитеља предложе способне ученике који би волели да постану чланови црквеног хора (овом приликом ћу напоменути, да након одржане аудиције, наша Црква је постала богатија за још 35-оро деце, који су постали чланови дечијег црквеног хора, а предложени из поменуте школе).

Поједини донатори као што су :

-       Јагода Стојановић

-       Миодраг Марковић

-       Дуле Радосављевић

-       Првослав Давинић и

-       Др Анђелко Рацковић,

учествовали су у донацијама тако што су дали новац који је употребљен за све непредвиђене трошкове, као и за многе радове за које смо се касније одлучили.

Пошто је сваки домаћин одмах прихватио своју обавезу и пошто се договор, заиста, одвијао лепо и у слози, прота Мирослав се срдачно још једном захвалио. Онда и обећао да ће сва имена донатора, уз благослов нашег патријарха, бити забележена на мермерној плочи која ће стајати у Цркви, и пожелео пријатну вечеру. Одмах затим чула су се звона, „Оче наш“, а прота је дао благослов за почетак вечере.

Након вечере, када су гости кретали кући, прота Мирослав је сваком домаћину дао по једну књигу господина хаџи - Глигора С. Гаврића – „Поклоњење светој земљи и гробу Господњем“ као успомену на једно лепо дружење које је било за добробит наше Цркве.

Већ у првој недељи марта, а и у првој недељи часног поста, почели су радови. Одмах је било одлучено да се проширење парохијског дома направи у целој дужини дома, тако да смо добили, не само гаражу и тоалет, већ још један тоалет, проширену решо кухињу и једну мању свечену салу. Тада се одлучило да се саграде и спољашње степенице до поткровља парохијског дома, које на донаторској вечери нису биле поменуте, али добра воља донатора да парохијски дом буде што лепши, овом приликом се заиста показала у најбољем светлу. Убрзо је стигла и косачица, веш – машина, судо – машина, још један електрични шпорет, шпорет на дрва (оба шпорета нису била предвиђена одмах), као и професионални усисивач и ДВД. Радови су текли лепо, мада са прекидима због лошег времена и честих падавина у овом месецу.

Радови на проширењу парохијског дома


У исто време, богослужења су редовно текла у нашем Храму. Већ у првој недељи поста, на Теодорову суботу, и у недељу, исповеђено је и причешћено чак око 1000. верника. И читавог поста се заиста велики број верника сваке недеље исповедао и причешћивао.

Овај месец март биће упамћен по још једном догађају. У ћелијама Хашког трибунала, 11. марта 2006. године упокојио се бивши председник СРЈ – Слободан Милошевић.

У априлу месецу још увек трају радови који су се одвијали све до Васкрса, како је и обећано. Урађено је још доста тога што није било предвиђено на донаторској вечери. Постављени су гелендери на степеницама које воде до платоа испред Храма, постављен је паркет на балкону за хор, обновљене су неке осушене биљке у порти, земљиште је пођубрено.


16.04.2006. – Изглед завршених радова на парохијском дому

 

А духовни живот нашег Храма у овом месецу просто буја, као и природа у пролеће. Сви смо жељно чекали Васкрс и припреме су увелико трајале.

Прво смо како доликује дочекали Врбицу. Звончићи на грудима најмлађих наших парохијана звонили су у част овог празника када по традицији делимо освећене врбове гранчице и венчиће. Тако је било и ове 2006. године.

15.04.2006. – Врбица 
пуно двориште деце
Вечерње богослужење за Врбицу

 

Након вечерњег богослужења, освећено је преко 2000. врбових гранчица које су подељене свим верницима. Деци је подељено око 700. венчића и исто толико звончића. Посебно свечан је био трократни опход око Храма уз непрекидно звоњење звона.

Клепање клепала означило је почетак св. Литургије на Велики четвртак, која је почела тачно у 8.30h. Тада се причестило око 50. верника. Истог дана, у 18h почело је Велико бденије са читањем 12. страсних јеванђеља. Велика Христова страдања успели су да приближе протојереј – ставрофор Душан Пушкар, јереј Бранко Томић и протојереј Мирослав Стикић, након чега је отац Душан одржао пригодну проповед.

Велики петак ујутро су означили Царски часови у 8.30h, а већ у 17h вечерње богослужење са изношењем плаштанице. Служили су прота Пушкар и прота Мирослав. Том приликом, ранама Христовим се поклонило више стотина верника.

21.04.2006. – Окићен Христов гроб Обношење свете плаштанице

Истог дана у 21h, Плач Мајке Божије, чуло је преко 100. верника. Након богослужења вршен је трократни опход око Храма са обношењем свете плаштанице.

На Велику суботу, на св. Литургији која је почела у 8.30h, причешћено је око 100. верника Након св. Литургије, уз помоћ жена из Кола српских сестара, сакупљено је и офарбано око 200. јаја.

Сурадан, 23. априла 2006. године Васкршња св. Литургија почела је тачно у 6h са свечаном литијом око Храма.

 

23.04.2006. – Свечана васкршња литија око Храма

 

Испред олтара у Храму већ су били постављени столови на којима су стајала офарбана, васршња јаја. Иако свечана васршња Литургија почиње рано, тог јутра Црква је одмах на почетку била пуна. Касније је све више и више народа долазило тако да се сем Цркве, полако попуњавала и порта. Литургију су служили свештеници Мирослав, Бранко и Душан. У току целе Литургије, отац Мирослав и отац Бранко су исповедали народ, тако да је тог јутра исповеђено и причешћено око 400. верника.

У склопу Литургије освећена су васкршња јаја, а на крају је прочитана и васкршња посланица Његове Светости Патријарха Павла.

 

23.04.2006. – Освећење васкршњих јаја

Окупљени народ, након св, Литургије, у празничном расположењу, могао је да прати и велики Васкршњи концерт у организацији хора Храма св. Тројице. Специјални гости били су чланови хора ОШ „Душко Радовић“ са професором Мирјаном Марковић који су изводили руске и српске духовне и народне песме.

23.04.2006. – Васкршњи концерт

Концерт је отворио новоосновани дечији хор Храма св. Тројице васкршњим тропаром. Читав концертни програм трајао је око сат времена.

Онда су свим верницима и учесницима концерта подељена васкршња јаја.

Још дуго су верници шетали портом, дан је био леп, а са усана свих чуло се : „Христос воскресе – Ваистину воскресе“.

И следећа два дана су била у истом празничном расположењу. Жене мироносице су за дом за ретардирану децу у Сремчици послале око 500. јаја.

Прве недеље маја месеца је слава Кола српских сестара. Уз припремљени славски колач, жито и свећу, учесници су могли да учествују у правој славској трпези љубави, после св. Литургије, где је било присутно четири свештеника (наше и братство из Железника) и око 100. верника.

06.05.2006. – Ђурђевдан – последње припреме за славу Мироносица

После славског ручка, жене су припремиле 400. сендвича и однеле у дом за незбринуту децу у Сремчици.

Одмах, након само пет дана, 12. маја 2006., хор Храма св. Тројице прославио је своју славу Свети Василије Острошки Чудотворац. Славски колач и жито припремила је Ивана Лукић – члан хора од његовог оснивања. Након пресеченог славског колача, а после св. Литургије, прота Мирослав је одржао пригодну проповед, где истиче значај појања, поготову младих, у Цркви. Након тога, ИСПРЕД Цркве је био постављен сто где су верници могли да се послуже колачем, житом и соком. Сваком присутном вернику, тога јутра, подељена је и по једна кратка брошурица – житије Светог Василија Острошког.

Слично као и слава Мироносица, протекла је и слава хора. Припремљен је свечани славски ручак, и уз пријатно дружење, остало се до поподневних часова.
Оно што је било занимљиво у овом месецу за наш Храм, 28. маја 2006., дошла су нам деца са Косова. Лепо смо дочекали мале госте, а жене Мироносице су свако дете обрадовале поклон – пакетићем и сендвичима.

А оно што је обележило овај месец и што ће ући у српску историју, то је референдум у Црној Гори, 21. маја 2006. где су се грађани изјаснили већином гласова за независну Црну Гору, а 3. јуна 2006. Црна Гора је и званично добила независност.

Одмах након славе хора, почели смо са припремама Храмовне славе. Ове године десило се то да је господин Жарко Ристичевић, који је прошле 2005. године прихватио да буде овогодишњи домаћин славе, одустао због болести у породици. Зато је управа Храма, због недостатка времена да се пронађе нови домаћин, узела на себе да спреми славу како доликује, а како се то чинило и претходних година.

Празновање славе смо почели у суботу, 10. јуна 2006. године. У 17h почело је Бденије уочи славе на коме је служио наш прота Милисав. Црква је била препуна и сви су жељно очекивали сутрашњи дан, јер тада, по традицији, након св. Литургије следи велико народно весеље.

Сутрашњи дан, 11. јун 2006., освануо је мало прохладан, али то није спречило наше вернике да се окупе у великом броју. Свечана Литургија почела је у 8.30h. Служили су свештеници : Душан Пушкар, Бранко Томић, Александар Лукић и Милорад Симић.

Колач, жито и свећа већ су стајали на припремљеном и лепо украшеном столу испред олтара. Све је било врло свечано и у лепом празничном расположењу, а посебно је био дирљив моменат сечења и окретања колача када су се сви верници у Храму ухватили једни другима за раме и тако учествовали у окретању колача. У склопу Литургије упућена је благодарна Господња молитва за летину и благо поднебље. Тога дана исповедило се и причестило 40. верника.

После св. Литургије, прота Мирослав се обратио присутном народу, захвалио се свима онима који су учествовали у припремама Храмовне славе и том приликом је одлучио ко ће бити домаћин славе за наредну 2007. годину – Јагода Стојановић,
а 2008. – хаџи Милан са породицама.

11.04.2006. – Свечана Литија око Храма Читање св. јеванђеља на свечаној Литији

Када су изабрани нови домаћини, прота Мирослав је уручио и три грамате Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла. Грамате су добили :

-       Ђурађ Плавшић, директор ОШ „Душко Радовић“

-       Дејан Јосиповић – службеник у царини

-       Ђорђе Кукањац – приватник из Сремчице.

Сви су потом срдачно честитали нашим заслужним парохијанима добијене грамате.Након тога, сви заједно смо кренули у свечану Литију око Храма.
Том приликом читана су св. јеванђеља и служен је помен покојном проти Милисаву Вранићу. Док је Литија трајала, жене су травом посуле улазне степенице Храма од које су верници плели венчиће и носили својим домовима.

Свечани ручак је почео око 12h. У лепо припремљеној и украшеној сали парохијског дома све је већ било постављено за дочек гостију. Том приликом сви донатори који су учествовали у активностима нашег Храма ове године, посебно су, пар дана пре славе, били позвани да дођу, учине нам част и уједно виде све урађено што је било обећано. Тога дана су гости и сви верници могли да виде мермерну плочу са именима донатора која је била постављена у Храму. Након прве софре где су били послужени најважнији гости, још два пута је постављана храна и тако су били послужени и остали верници.

У доњем делу порте био је постављен шатор угоститељског предузећа „Миле“ где су се служиле све врсте јела и пића. Госте су забављали познати певачи наше естраде. У горњем делу порте био је забавни парк за најмлађе – рингишпил, аутодром, вртешке...

Читавог дана па до касно у ноћ порта је била препуна света. У наредна два дана парохијани су били у истом славском расположењу и радо су долазили да се забаве у порти нашег Храма.

На Видовдан, 28. јуна 2006. године, служена је св. Литургија која је почела у 8.30h. Тога дана служили су : наш прота, отац Бранко и Душан. Велики број верника је био присутан на парастосу који је вршен за све српске мученике од Косова па до данашњег дана. Жито и пригодно послужење за покој њихових душа, за више од 150. верника, припремио је хаџи – Милан са породицом.

Месец јул 2006., протекао је у свакодневним обавезама у Храму и порти. Због великих врућина и суша било је потребно свакодневно поливање зелених површина и биљака у порти.

Месец август прошао је у редовним обавезама у порти и Храму и припремама градње капеле за паљење свећа. Председник Црквеног одбора Томислав Станковић и прота Мирослав обишли су шест – седам најпознатијих Храмова у Београду који имају изграђене капеле и фотографисали их, како би се касније одлучило који је пројекат најпогоднији за наш Храм и тако добили благослов за градњу од Патријаршије.

Оно што је обележило духовни живот нашег Храма је празник Преображење,
19. август 2006., за који смо се лепо припремили. Црква је била украшена ружама и виновом лозом. На столу испред олтара било је постављено грожђе, које је стајало у украшеним корпама и овалима. Сво грожђе које је за празник освећено, поклонио је хаџи – Милан из свог винограда.

19. август. 2006. године  – Преображење

Света Литургија почела је у 8.30h, а служили су отац Бранко и Мирослав. Исповеђено је и причешћено 145. верника и 10. чтеца који су помагали у олтару. Након освећења грожђа, отац Мирослав је одржао пригодну проповед, где је, између осталог, истакао да верници Преображење требају схватити и као преображење себе самог, старог човека заменити – преобразити у новог, исповеђеног и причешћеног, растерећеног и ослобођеног греха.

После св. Литургије, уз нафору, сваком вернику је подељено освећено грожђе. Читавог дана верници су долазили у наш Храм да се помоле Богу и донесу грожђе из својих домова, а из Храма понесу наше освећено.

Одмах на почетку месеца септембра (02. септембра 2006.), Управа Храма у сарадњи са Колом српских сестара је организовала малу закуску у сали парохијског дома која је почела у 18h. Разговарало се о изградњи и опремању преко потребне капеле за паљење свећа. И овог пута су били позвани сви они домаћини који су на било који начин могли помоћи у изградњи. Чим су се гости сместили, прота се обратио скупу захваливши им што су се одазвали позиву. Након тога, врло темељно им је објаснио зашто су заправо позвани. Рекао им је да заједничким снагама морамо одговорити потребама парохијана и других верника који долазе у наш Храм. Због велике загушљивости, чађи и дима, потребно је што хитније изградити капелу за паљење свећа, а то је уједно и главни предуслов за иконописање Храма. У једној врло присној и спонтаној атмосфери гости су поздравили ову идеју и дали чврсто обећање да ће капела за паљење свећа бити изграђена до Божића.

Након благосиљања трпезе, домаћини су још дуго, уз вечеру, коментарисали овај пројекат и дуго се договарали о свим пословима везаним за изградњу.

02. септембар. 2006. године  Припрема донаторске вечере

Сутрадан, у недељу 3. септембра 2006., на св. Литургији, извршен је призив Духа Светога за срећан и Богом благословен почетак школске године за наше ученике. Том приликом, у Храму је било доста ђака са својим вероучитељима, и свим присутним малишанима је подељено преко 300. распореда часова са молитвама пре и после учења.

Већ у следећој недељи прота је почео са прикупљањем документације за, ако је могуће, добијање благослова Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла за изградњу капеле која би се налазила са леве стране Храма. Наиме, прота је заједно са председником ЦО прво обишао све важније Храмове и Манастире Београда како би имао увид, која би капела највише одговарала изгледу и стилу нашег Храма и порте. Убрзо, уз савете Архијерејског намесника Високопречасног протојереја – ставрофора Радича Радичевића, одлучено је како ће изгледати поменута зграда и одмах се почело са израдом пројекта.

Све до краја месеца септембра вршиле су се потребне припреме. Полако, материјал се прикупљао јер се планирало да са радовима одмах започнемо у наредном месецу, а Богу хвала, лепо време, без падавина, то је и омогућило.

 

У исто време, духовни живот Храма се одвијао по устаљеном реду, Верници су долазили, распитивали се о тиме, како и они могу учествовати у оваквом подухвату и убрзо, створили су се сви услови да се крене са копањем темеља за капелу за паљење свећа.

 

Већ у првој недељи месеца октобра, означене су димензије наше будуће капеле на плацу са леве стране Храма. Исти они радници који су радили на проширењу парохијског дома (такође у овој години), и овог пута су своју добру вољу показали тако што су беспрекорно радили до касно у ноћ да би темељи и основна плоча били што пре готови.

октобар 2006.  – Темељи наше капеле Припрема за основну плочу капеле (јутро)
октобар 2006.  –  исти дан (по подне) исти дан (увече)

Верници који су долазили на Св. богослужења били су одушевљени брзином и квалитетом рада ових мајстора. Сада су још више желели да помогну да капела што пре доживи пламен своје прве упаљене свеће.

Ево како је ова плоча сутрадан изгледала.

Друга половина месеца октобра је била мало кишовита, па су радови били прекинути на неких десетак – петнаест дана, али месец новембар 2006., би доста сунчан, тако да су радови настављени. Радници „Јевтоградње“ су и поред својих приватних, већ уговорених послова, подигли зидове капеле и изградили степениште на главном улазу капеле.

октобар 2006.
основна плоча сутрадан
новембар 2006.
завршен кров, постављени прозори и врата

У истом овом месецу била је постављена и чесма са десне стране капеле. Све ово, нагнало је многе вернике да потраже донаторе који би у материјалу помогли изградњу. Текло је све, заиста, веома лепо и осећала се велика благодат. У овом месецу, два велика празника – Митровдан и Аранђеловдан су призвали велики број верника, а пре свега славара да дођу у наш Храм, и тако, и они буду очевици свега онога о чему сада пишем. Већ је читава Сремчица била упозната са радовима који се одвијају у порти. Више није било никакве сумње да ће капела бити завршена у року који је био договорен.

Наравно, духовни живот Храма није био запостављен и поред великих обавеза око изградње капеле. Богослужења су се редовно вршила, а уједно сви смо се припремали за почетак поста који је ове године почео 28. новембра.

Већ у првој недељи поста и месеца децембра 2006. исповеђено је и причешћено више од 250. верника. Сви су са усхићењем и у радости чекали најсрећнији хришћански празник, рођење Богомладенца Христа. Управа Храма је читав месец припремала дочек овог празника, јер се по традицији заиста трудимо да ова прослава протекне што свечаније, и ако је могуће лепше него претходне године.

децембар 2006.  – капела потпуно завршена споља

А капела је већ у потпуности добила свој спољашњи изглед. Остало је још само да се капела опреми изнутра, па је остатак месеца проведен тако што су се постављали свећњаци које је направио мајстор Раде Штулић, постављене су две целивајуће иконе, правио их је столар Мирослав Неранџић, ограђене су две продавнице са стакленим излозима...

У исто време, врло свечано смо прослављали празнике Детињци и Материце. На детињце после св. Литургије све мајке које долазе у наш Храм су у сали парохијског дома припремиле послужење за децу, а недељу дана касније и пакетиће који су се делили у Храму.

И тако су протекли последњи дани ове 2006. године. Били смо и више него задовољни и захвални Богу што смо ову годину проживели у здрављу и заједничком раду и напору да унапредима наш Храм и духовни живот Сремчице.