Благодатни огањ ПДФ Штампа Ел. пошта

…Наређујући Огњу да сиђе, Господ свједочи о свом Васкрсењу. Према свједочењима Светих отаца, први свједок силаска Благодатне свјетлости у Гробу Господњем је апостол Петар. Приближивши се Гробу, послије вијести о Спаситељевом Васкрсењу, он је поред погребних пелена, како читамо у Јеванђељу, видио унутар Христовог Гроба задивљујућу свјетлост Огња…

Света Гробница – пећина у којој је три дана почивало Спаситељево тијело налази се неколико десетина метара од Голготе. Сама Света гробница представља пећину, усјечену у стијену, која има двије просторије: погребну ћелију са ложом – аркосалием – и улазну просторију. Изнад погребне Спаситељеве пештере се налази капела – Кувуклија. Ријеч Кувуклија значи „царска спаваћа соба“. Та ријеч се употребљава у значењу јединственог мјеста на земљи – за храм Гроба Господњег гдје је „Цар над царевима и Бог над боговима“ био положен ради тридневног сна. Савремена Кувуклија представља капелу размјера око осам метара у дужину и шест метара у ширину, која се налази под сводом Храма Гроба Господњег. Као и у јеванђелска времена, Света гробница има и другу собу, а то је припрата Анђела, у којој се налази дио светог камена који је Анђео одвалио са улаза Свете гробнице и на коме је он сједио обраћајући се женама мироносицама. За вријеме призива Благодатног огња у припрати Анђела се налази представник Јерменске цркве који може да посматра Патријарха. Представници других хришћанских конфесија су иначе обавезни учесници силаска Огња. Други обавезни учесници силаска Огња су игуман и монаси лавре Преподобног Саве Освећеног (17 км од Јерусалима). Трећа група обавезних учесника су мјештани – млади православни Арапи, који на Велику суботу, двадесет-тридесет минута након отварања Кувуклије, уз гласне повике и уз ритмички звук бубњева улазе у Храм, пјевајући молитвене пјесме и плешући. Од када постоји овај ритуал нема свједочанстава. Током чуда силаска Благодатног огња, без обзира на сва могућа оспоравања, остају апсолутно неразјашњене, са тачке гледишта савремене науке, следеће појаве: – Присуство одбљесака свјетлости, који претходе паљењу Благодатног огња и прате га. Након уласка патријарха у Кувуклију у Храму се дешавају необичне појаве. По читавом Храму, али првенствено око Кувуклије (над којом је купола), почињу да се појављују одбљесци плаве боје, који личе на муње, сличне онима које видимо у вечерњим часовима на небу. Ови одбљесци – муње сијевају у свим правцима: лијево и десно, одозго на доље и не обавезно испод куполе. Одбљесци имају карактеристичне особине: варниче свјетлост без видљивог извора, никада не заслепљују, немају звучну пратњу (гром), која је карактеристична за обичну муњу... Све ово код очевидаца оставља утисак да се извор одбљесака налази негдје изван граница нашег свијета(...) – Феномен појаве капљица течности. – Феномен да Огањ не запали ништа, без обзира на то што шири топлоту. Обична ватра свијеће има температуру од више стотина степени, приближно хиљаду Целзијусових. Ако бисмо покушали да се умијемо том ватром истог момента бисмо задобили опекотине, запалила би нам се коса, обрве, брада. У Храму Гроба Господњег хиљаде људи, стојећи припијени једни уз друге, држе по два три струка запаљених свијећа и умивају се њиховим пламеном. Ту има око 20 хиљада струкова запаљених свијећа. Када би то била обична ватра, вјероватно би се некоме запалила коса, брада, дјелови одјеће. Током читаве историје силажења Огња није забележен ни један случај пожара. При температури од хиљаду Целзијуса и двадесет хиљада запаљених свијећа у затвореним просторијама дешавају се топлотни удари и несвјестице, посебно код старијих особа. Свети Огањ има посебно својство које га разликује од обичне ватре. Он не само да у првим секундама не може да изгори, него не изгара ни у времену које је довољно да се четрдесет пута изговори „Господи помилуј“. Благодатни Огањ грије, али не пали! – Заједничко присуство свих гореописаних чудесних појава дешава се управо на Велику суботу уочи прославе православног Васкрса. Огањ силази само на молитве православног патријарха и на свијеће православног патријарха, што је неоспорна тврдња несумњиве истинитости и Божанске благодати Православља. Немогуће је не видјети да је силазак Огња на Велику суботу на Гробу Господњем резултат директног Божанског (на језику науке – трансцендентног) утицаја. Познат је случај да 1579. године православног патријарха на Велику суботу нијесу пустили у Храм Гроба Господњег. Он је стајао пред затвореним вратима храма са спољне стране. Јерменски свештеници су ушли у Кувуклију и приступили молитвеном призиву Господу за силазак Огња. Али, њихове молитве нијесу услишене. Стојећи поред затворених врата храма, православни свештеници су такође молитвом завапили Господу. Одједном се зачуо звук. Стуб који се налази лијево од затворених врата храма је треснуо, из њега је изашао Огањ и запалио свијеће у рукама јерусалимског патријарха. Са великом радошћу православно свештенство је ушло у храм и прославило Господа. Турци су без оклијевања истјерали јерменске свештенике из Кувуклије. Трагови силаска Огња и данас се могу видјети на напуклом стубу који се налази лијево од врата. Од 1579. године нико више то није оспоравао и нико није покушавао да добије Благодатни огањ. Представници других конфесија су обавезно присутни у Храму на Велику суботу, али Огањ добијају искључиво из руку православног патријарха. Историја памти још један покушај представника друге хришћанске конфесије да добију Огањ – 1101. године. Представници Римокатоличке цркве, који су тада владали Јерусалимом, самостално су покушали да добију Огањ. Чудо силаска Огња се није десило, јер нијесу били присутни православни хришћани. Чудо Благодатног огња је једно од многих чудеса Православља, које је у принципу доступно свакоме који жели да позна истину: Дођи и види! Чудо се дешава пред лицем читавог свијета, „цијелог напредног човјечанства“.

Одломци из текста, преузето са http://www.pravoslavie.ru/press/4942.htm

+++

Благодатни огањ – сјај чуда и немоћ скептика

Чудо силаска Благодатног огња је очигледна чињеница, која се сваке године дешава, и која стоји насупрот потпуној немогућности скептика да докажу своје тврдње. Сваке године неколико хиљада верних, присутних у храму Гроба Господњег, гледа како у Кувуклију, која је била провјерена и закључана, улази патријарх, чије одежде су такође специјално прегледане, држећи сноп неупаљених свијећа. Из ње он излази са запаљеним факелом oд 33 свијеће (по броју Исусових година). Управо је то чињеница. Према изразу древних римских судија, contra factum non est argumentum (против чињенице не постоје докази). Отац Митрофан (Папајоанину), који је 57 година био стражар при капели Гроба Господњег, саопштио је следеће појединости архимандриту Сави (Ахилеосу): „Између 10 и 11 сати ујутру на Велику суботу обавља се строга контрола. Опуномоћена лица улазе у Кувуклију Светога гроба, над којим у виду златне завјесе висе 43 златна кандила која горе даноноћно – 13 од њих припадају православцима, 13 католицима, 13 Јерменима и 4 Коптима. Унутра Живоносног гроба улазе само специјално опуномоћена лица, и то непосредно пред улазак Патријарха у њу, и гасе сва 43 кандила. На дан силаска Благодатног огња установљен је строг поредак који се вјековима испуњава. Тога дана обавезно је присуство представника других вјероисповјести: католика, Јермена и Копта, који заједно са православним опуномоћенима улазе у Кувуклију. Њихово присуство има само један циљ – да провјере да неко не би случајно или намјерно оставио запаљено неко кандило или неки предмет од којег би се могла запалити ватра и да се не би неко сакрио у Кувуклији. Стога се она провјерава три пута. Пошто погаси сва кандила и свијеће, комисија излази из Кувуклије. Храм Живоносног гроба Господњег се погружава у потпуни мрак. За то вријеме, восак који је претходно коришћен на 40 Литургија треба да буде спреман, тј. раније растопљен за прављење печата за улаз у Кувуклију. Затим се двијема огромним бијелим укрштеним тракама прекривају врата улаза у Кувуклију, чији крајеви лепршају украшавајући улаз. На двокрилна врата са све четири стране ставља се довољна количина воска, а на мјесту гдје се траке укрштају ставља се мало воска, и улаз у Кувуклију се печати званичним печатом Патријаршије. Та процедура подсјећа на безнадежан покушај јеврејских првосвештеника и фарисеја да запечате Гроб Живоначалника, да Његово тијело не украду ученици (...) Пошто се запечате врата Гроба, тачно у 11 сати ујутру на Велику суботу почиње литија око Кувуклије. Она се обилази три пута. Свечани крсни ход праћен је пјевањем псалама. Читав храм одзвања дивним светим византијским химнама. Патријарх и сви архијереји, обучени у златне сакосе, обилазе Кувуклију у пратњи свештеног клира. На почетку процесије су ипођакони са шестокрилим рипидама у рукама...Та свечана византијска процесија преноси ходочасника у друге сфере постојања. На неко вријеме сви који се ту моле постају грађани Неба. Послије трократног крсног хода око Кувуклије, патријарх стаје наспрам њеног улаза, и тада га у присуству званичних лица и осталог народа прегледају чланови комисије: та контрола се ради због тога да би се одбацило свако подозрење о могућности уношења у Кувуклију било какво предмета којим би могао запалити ватру. Након те процедуре, патријарх у подраснику, са епитрахиљем и архијерејским омофором улази у Кувуклију. И тачно у 12. сати сијеку се траке и скида печат са улаза у Кувуклију“ ( Сава Ахилеос, архимадрит, Ја сам видио Благодатни огањ, Атина, 2002). Jeромонах Јов Гумеров Одломци из текста, преузето са http://www.pravoslavie.ru/put/4298.htm Митрополије Црногорско-приморска

Source: http://www.pravoslavie.ru/srpska/70222.htm
© Pravoslavie.Ru