ПДФ Штампа Ел. пошта

vinjeta-ver1

2003. година Господња

 

Летопис за ову 2003. годину који преузима да води моја маленкост започећемо једним врло важним догађајем из претходне године који је дубоко ожалостио нашу парохију.

Наиме духовни вођа православног света у Сремчици протојереј Милисав Вранић се упокојио у Господу 20. новембра 2002. године после краће болести. Исте вечери кад се упокојио известили смо наше црквене власти о овом тужном догађају и исте вечери пароси из Железника, протојереј Драган Анђелић, протојереј Бранислав Стојковић, јереј Бранко Томић и ја извршили смо опремање покојног проте у његовом дому где је и преминуо. Наредног дана на Св. Арханђела Михаила у породичном дому покојног проте у улици Стублинска IV део бр. 4. мноштво парохијана, колега и родбине дошло је да утеши и охрабри ожалошћену породицу. Сутрадан 22. новембра покојни прота је пренешен у Храм Св. Краља Стефана Дечанског у Железник где је Његова Светост са архијерејским намесником београдско – посавским протом Радичем Радичевићем уз саслужење више од 20 свештеника и ђакона уз присуство великог броја верника служио опело. У име свих од покојног проте се опростио парох железнички отац Бранислав Стојковић који је са пуно емоција све присутне подсетио на живот и дело покојног свештеника Милисава Вранића, чије је највеће дело почетак изградње Храма Свете Тројице у Сремчици, чије освећење нажалост није дочекао.

Бог да му душу прости, прота је сахрањен на месном гробљу у Сремчици.

Почетак 2003. године за наш Храм у Сремчици поред свакодневних активности на довршењу Храма обележен је и лепим духовним окупљањем уочи Божића – на Бадњи дан.


Уз присуство великог броја верника са почетком у 15 часова одслужено је вечерње Богослужење, освећени Бадњаци који су наложени у порти Храма уз традиционално послужење, врућу ракију, суве шљиве и орасе. Богослужење су обавили свештеници из Железника заједно са мном, а након свега пригодном беседом присутне је поздравио писац ових редова.

Након свечаности у Сремчици свештенство и велики број верника је отишао у Железник где је такође у пријатној молитвеној атмосфери започет дочек Богомладенца Христа.

У јануару иако је била велика зима свештеници и грађевински одбор имали су више конструктивних састанака на којима су доношене важне одлуке о довршењу започетог Храма и могућем датуму његовог освећења.

У фебруару тачније 10. служио је АЕМ Павле у Железнику, а 20. истог месеца секретар Архиепископије Београдско – карловачке отац Тома Милановић је посетио градилиште новог Храма у Сремчици.

Од важнијих догађања у марту 7. издвајамо избор Светозара Маровића за председника Србије и Црне Горе, затим трагично убиство Зорана Ђинђића премијера Србије 12.3. у 13.30. Након тога увођење ванредног стања.

19.03. нови ратни пожар у свету, нападнут је Ирак.

Четири године од бруталног НАТО бомбардовања обележили смо парастосима 24.03. а истог дана после 85. година уведен је српски динар.

У априлу издвајамо да је објављена вест о хапшењу 7.000. људи у току ванредног стања које је и укинуто овог месеца. 10. априла СЦГ је примљена у Савет Европе.

Поред убрзаног рада на довршењу Храма и одлуке да се тражи благослов од Његове Светости да освећење Храма буде 15. јуна ове године у овом месецу имали смо и лепу духовну свечаност  на Врбицу 19. априла.

Служено је вечерње Богослужење са паросима из Железника и уз присуство већег броја верника и деце освећене су врбове гранчице и звончићи.

Храм као што се види на фотографији био је неопремљен, али лепота и традиција као и благовремено обавештавање верника путем радија и плаката, око стола са врбовим гранчицама окупио се велики број верника што се и види на следећој фотографији.

У мају је почео Свети Архијерејски Сабор чије одлуке и извештаје имамо у архиви црквених часописа. Грађевински радови у месецу мају су у завршној фази, поставља се ограда око Храма врши се нивелација терена, као и коначно опремање приземља парохијског дома и самог Храма. Уз помоћ свештеника Бранислава Стојковића из Железника чија је улога у овом периоду од непроцењиве важности, сједињује се снага грађевинског одбора, побожних жена из парохије и осталих верника, купују се неопходне ствари и довршава се најнужније опремање да би се освећење могло обавити 15. јуна.

У међувремену поставља се и иконостас, осликавају се и иконе на њему и као круна целог рада Његова Светост даје Благослов да се освећење закаже за 15. јун на први дан Духова.


Почиње се са слањем позивница.

Почетком јуна врше се последње припреме за освећење храма, јавља се и домаћин храмовне славе, а то је Никола Кијачић из Сремчице. Пре него што опишемо сам дан и чин освећења даћу један кратак историјат Храма.

1990. године поднет је захтев за изградњу Храма, међутим због рата тек 1994. године добијена је парцела у улици Гњионској 24а укупне површине 8029 м².

1995. ограђена је порта бетонским стубовима и жицом. Госпођа Љубица Бошњак је изградила идејни пројекат, а 1996. године 17. новембра Патријарх Српски Павле је осветио темеље. Радови теку убрзано да би 19. јуна 2001. године у већ грубо подигнутој цркви одслужена прва Литургија, а већ 2002. године Патријарх је осветио два звона и два крста.

Крајем исте године Храм је омалтерисан и окречен и приводе се крају радови на покривању Храма.

2002. почиње изградња парохијског дома, исте године после болести проте Милисава Вранића, нешто касније у Сремчицу бива постављен свештеник Мирослав Стикић, писац ових редова, који уз помоћ оца Бранислава Стојковића пароха у Железнику наставља радове и врло брзо довршава опремање Храма.

За 15. јун 2003. године на Духове заказују освећење Храма. Освећење је извршио Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле уз присуство великог броја верника и свештенослужитеља.

На овај празник у Сремчици прелепо сунцем обасјано здање Храма Свете Тројице и парохијског дома са неколико хиљада верника и више стотина деце, обучене у традиционалну српску народну ношњу у потпуној тишини ујутро око 7. часова ишчекује највећег и најпожељнијег госта који ће им тога дана  Светом Архипастирском десницом и духом светим благословити нови дом молитве  духовног сабрања и заједнице ново саграђену цркву.

Око 7.30 часова нова електрифицирана звона инсталирана вештом руком неимара Ђорђа Кукањца разбијају свечану јутарњу тишину проткану ишчекивањем и зебњом да ли ће све протећи у најбољем реду и доброј организацији, најављују улазак Његове Светости у порту Храма. На капији уз топле и нежне речи домаћин писац ових редова целива руку Патријарху уз срдачну добродошлицу, и уз одушевљено отпоздрављање деце и верника улазе у Храм.

После облачења Његова Светост освећује нови Храм додељује своју Патријарашку грамату целокупном Грађевинском одбору и отпочиње Света Архијерејска Литургија након које у својој пригодној беседи разјашњава тајну силаска Духа Светог на апостоле и благосиља присутне.

Потом Патријарх са свештенством и народом одлази у парохијски дом за трпезу љубави коју је припремио Господин Никола Кијачић из Сремчице. После свечаног ручка, моја маленкост поздравља Његову Светост Патријарха Српског Господина Павла и остале госте веома пријатним и бираним речима достојним једне такве прилике од којих издвајам: „Ваша Светости, дозволите ми данас у овом дому Божијем да Вас поздравим у име свих мојих парохијана дародаваца и градитеља овог Светог Храма као најдражег и најрођенијег госта и да Вам се захвалим на целокупном труду око изградње цркве, а посебно данас на овом узвишеном чину освећења Храма...“


Потом сам се захвалио свештенослужитељима протојереју Драгану Анђелићу, оцу Николи Трајковићу, оцу Милораду Симићу, посебно изражавам благодарност ђаконима Архиепископије Београдско – карловачке о. ђакон Тома Милановић, о. ђакон Стевица Рапајић, о. ђакон Радомир Перчевић, истакнувши да међу њима има и оних који су ме као професори београдске Богословије усмеравали и учили пастирској служби. Нису изостављени и донатори међу којима предњачи Скупштина града Београда, али и ту сам успоставио равнотежу рекавши:

„ Лента моје парохијанке пред Божанским теразијама иста је као велика донација Скупштине града.“

Након ових речи отпоздравио је Свјатијејши Патријарх говорећи о значају јединства православног света, о наталитету, егзодусу Срба, позивајући све одговорни овоме времену свом позиву и обавезама. После тога одушевљени верници испратили су Његову Светост уз звуке звона и наравно обавезно фотографисање са Патријархом Српским.

Дај Боже да оваквих духовних собрања лепо организованих и са овако узвишеним гостима у нашем Храму буде што више.

У јулу месецу извршили смо нивелацију терена, Зоран Недељковић је завршио ограду са јужне стране и урађена је главна капија. У цркви се поставља намештај, купују књиге, итд.

На Косову убијени дечаци, док су се купали на оближњој реци близу Гораждевца.

У месецу августу у госте нам долази Српски певачки хор Његош из Српског православног храма Светог Саве у Кливленду, држава Охајо, у пригодном програму који су извели наши гости придружили су им се глумица Светлана Бојковић која је рецитовала стихове о Кнезу Лазару и глумац Александар Поповац који је говорио стихове о Јефимији.

Поред наших гостију ту је био хор Свети Стефан Дечански из Железника и наш хор који полако прикупља своје чланове. Програм је завршен заједничком песмом свих хорова заједно са својим свештеницима, химна Светом Сави.

Српски певачки хор Његош из Српског православног храма Светог Саве у Кливленду, држава Охајо, основан је 1931. године узевши име српског владике, песника и државника Петра Петровића Његоша. Милан Дамњановић диригент овог хора већ дванаест година успешно води хор. Под његовим вођством, Српски певачки хор Његош великим је делом обогатио своје искуство како у литургијском тако и у световном репертоару. Хор је учествовао у више од 30. концерата у Америци и Канади. Српски певачки хор Његош, као амбасадор, има широко музичко искуство својим учествовањем на годишњим прославама православног Божића, за време недеље православља у ширем Кливленду, концерта у време Великог поста у методистичкој цркви Христа Спаситеља такође у Кливленду, свечаном отварању Канцеларије за спољне послове у Вашингтону при Српској православној цркви у Америци и Канади, као и освећењу земљишта манастира Рођења Пресвете Богородице у Новом Карлајлу, држава Индијана.

У месецу августу на празник Преображења Господњег, мештани су доносили грожђе из својих винограда, кога је било на столу приликом освећења можда и до стотинак килограма.

На крају месеца 31. августа у недељу у присуству великог броја деце и родитеља после Свете литургије извршена је молитва за благосиљање нове школске године за све ђаке. Свој деци су подељене иконице, распоред часова и молитва пре и после учења.

У месецу септембру на празник Мала Госпојина 21. септембра имали смо приредбу у порти Храма, где су наша деца из фолклорних, спортских, рецитаторских секција извели пригодан програм уз присуство својих родитеља и наших мештана. Програм је почео извођењем рецитација дечијег хора, који такође прикупља своје чланове под вођством диригента Александре Закић. Крајем месеца у цркву је унешен Христов гроб. Почели су радови у порти храма, засађивање траве, туја, као и осталих зимзелених биљака, изливене су стазе у порти храма.

Почетком месеца октобра у цркви су стављене још две иконе Св. Ар. Стефана и Св. Ар. Михаила, редовно се одвијају седнице црквеног одбора.