ПДФ Штампа Ел. пошта

vinjeta-ver1

2007. година Господња

 

Последња недеља поста, а прва 2007. године, као и увек протекла је у последњим припремама за дочек божићних празника. Већ је све било договорено ко шта треба урадити. Сламу за Храм је требао обезбедити чика Маре, бадњак за кићење и мале бадњаке чика Неђо, кување ракије и вина за послужење верника преузели су на себе и ове године Тоза и Панта, рибљу чорбу на коју смо већ сви навикли по традицији спремају чика Маре и његов син Дејан Јосиповић, а велики бадњак за испред Храма донеће господин Дејан Лончар.

Капела за паљење свећа била је у потпуности завршена. Као и сви ми, чекала је Бадњи дан, када ће засијати кандило и прва свећа.

Освануо је и 6. јануар 2007. – Бадње јутро. Као што је било договорено чика Маре је донео сламу, чика Неђо бадњаке, а КСС је одмах почело са прављењем малих бадњака који ће се делити верницима. Убрзо затим, стигла су и деца из дечијег црквеног хора па су заједно са женама Мироносицама китила Храм, бадњак у Храму, порту и парохијски дом. До поднева, све је већ личило на рајски врт.

6. јануар 2007.  – Наш покушај да Храм личи на Витлајемску пећину

Постављени су шатори испод којих ће се кувати чика Маретова чорба, Тозина и Пантина ракија и вино и шатор испод кога ће се служити чај, суве шљиве, смокве, кестен и бомбоне, за шта су биле задужене жене Мироносице.

Свечано вечерње богослужење почело је у 17h. Служили су отац Душан, Бранко, Драгослав и наш прота Мирослав. Црква и порта су биле препуне верника, али добро озвучење омогућилило је свим људима у Цркви и ван ње да прате Св. богослужење. И ове године наш драги гост био је господин Горан Стевановић, помоћник селектора фудбалске репрезентације.

6. јануар 2007.  – Непосредно пре вечерњег богослужења

Као сваке године, и ове 2007. након богослужења сви верници заједно са свештеницима и богословима, кренули су у трократни опход око Цркве уз звона и певање божићних тропара. Када се опход завршио, Дејан Лончар, Дејан Јосиповић и господин Горан Стевановић понели су по један бадњак и наложили на већ припремљено огњиште у порти.

6. јануар 2007.  – Наложени бадњаци  ;  Ватромет

Након првог упаљеног бадњака, на небу је већ севао ватромет који су палили студенти богословског факултета, а хор, заједно са верницима је певао тропар и божићне песме.

Ватромет је ове године био величанствен, а све то пратила је свирка трубача. Одмах затим сви људи у порти одлазили су у Цркву, узимали сламу и бадњаке које су делили богослови, а дечица су добијала слаткише и играчке. До касно у ноћ верници су остали да се служе вином, ракијом, чајем, чорбом, јер топло и мирно вече без ветра то је и омогућило.

За то време у сали парохијског дома припремљена је мала закуска за ЦО, КСС и све важније госте. Свима се на лицу могло видети одушевљење због добро организоване вечери уз констатацију да је капела за паљење свећа најлепши божићни поклон који су верници могли да добију. Просто, капела је блистала, као права лепотица и изгледала је као да је одувек била ту, део овог малог „рајског врта“.

Исечак из новина „Моја Сремчица“      Капела на Бадње вече 2007

Сутрадан, 07. јануара 2007.године, свечана божићна Литургија почела је у 6.00h. Служили су наш прота, отац Душан и отац Бранко. Тог јутра исповеђено је и причешћено око 400. верника. Након Св. Литургије наш прота је прочитао божићну посланицу Његове Светости Патријарха српског Господина Павле, а затим се захвалио свима онима који су несебично помагали у изградњи капеле и припремању бадње вечери. Као успомена за наредна покољења у Храму је постављена мермерна плоча преко пута већ постојеће са именима донатора. И овог пута прота је позвао људе да по Трећем дану Божића дођу у Храм и заједно вратимо порту и Цркву у првобитно стање, јер нас очекује још великих празника и требамо их прославити онако како доликује, и онако како смо навикли – богоугодно и свечано.

И Други и Трећи дан Божића прослављен је у истом духовном расположењу, а верници и људи који раде у Цркви као да се уопште нису ни мало уморили. Порта и Храм су за трен ока већ блистали у пуном сјају и све се већ припремало за дочек следећих празника.

Читава ова недеља у нашој парохији је некако прошла у слављу. И даље су се свакодневно чуле петарде, увече из понеког дворишта севне ракета, и као да парохијани, још под утиском Бадње вечери, нестрпљиво очекују Нову годину.

У суботу 13. јануара 2007. извршено је вечерње богослужење уочи Нове године у 17h. Било је доста верника том приликом. Сви смо знали да ће вече дочека бити доста бучно и весело. Тако је и било. Тачно у поноћ пуцале су петарде, ракете, људи су били на својим терасама, чула се свуда музика, а и ватромети су се видели у даљини са свих страна. Иако је велики број људи те вечери до касно било будно, сутрадан 14. јануара 2007. на Св. Василијевој Литургији која је почела у 8.30h било је присутно око 50. људи. Том приликом прота је свим присутним честитао почетак Нове 2007. године.

На Богојављање, 19. јануара 2007. године Св. Литургија је почела у 8.30h, а служили су отац Душан, Бранко и наш прота. Време је било лепо за ово доба године, тако да је у Цркви било преко 400. верника. После литије извршено је велико водоосвећење, а верници су, већ навикнути од претходних година, у миру и полако узимали богојављанску водицу и носили је својим домовима.

Читавог дана људи су у великом броју долазили и поздрављали се „Бог се јави – Ваистину се јави“. И сутрадан на Св. Јована сви славари који су дошли у Цркву да пресеку свој славски колач, а остали верници на богослужење могли су да добију освећену водицу.

19. јануар 2007.  – Богојављански бурићи  ;  Богојављање 2007.  – Водоосвећење

Прославу Св. Саве ове године започели смо свечаним вечерњим богослужењем у 17h, уз присуство дванаест верника. За певницом су били студенти Богословског факултета.

Сутрадан, свечана празнична Литургија почела је у 8.30h, на којој су такође певали наши студенти уз присуство око стотину четрдесет верника. У току Св. Литургије пресечен је славски колач, који је припремила госпођа Бранка са породицом. На Св. Литургији коју је служио отац Бранко Томић из Железника и протојереј Мирослав Стикић, причешћено је четрдесет четири верника. На крају богослужења уз пригодну беседу свештеника, шездесет седморо деце лепим рецитацијама увеличало је овај празник тако да су сви присутни у својим срцима и душама осетили и схватили значај, смисао и живот и поруку Св. Саве. Свој деци која су била у Храму су подељени светосавски пакетићи. Празничном расположењу допринели су ученици ОШ „Вук Караџић“.

27. јануар 2007.
Црква непосредно пре богослужења

У току Св. Литургије прикупљен је прилог за богословије у износу од 3000,00 динара.

Насловна страна часописа
„Моја Сремчица“

У 13h у нашој школи „Вук Караџић“ смо пресекли славски колач у присуству одборника СО Чукарица и припадника ОУП Чукарица. Директор Миланка Васић уз помоћ наставног особља и вероучитеља Петра Курћубића успела је да приреди пригодан програм који је пратио велики број гостију.

У 14h славски колач смо такође пререзали у ОШ „Душко Радовић“ уз присуство великог броја ученика и њихових родитеља. Директор ове школе господин Ђурађ Плавшић је у свом поздравном говору истакао не само значај мисије Св. Саве него и изузетну сарадњу њихове школе и нашег Храма, са надом да ће се та сарадња унапређивати. У дечијем програму ове школе учествовала су и деца која су чтеци у нашој Цркви.

И на крају можемо закључити да је овај празник у Сремчици првенствено прослављен молитвено, уз присуство великог броја деце и верника.

Овај јануар 2007. биће упамћен по још једном догађају за српску православну Цркву. 25. јануара 2007. Патријарху српском Господину Павлу уручен је орден „златне витлејемске звезде“ по благослову Патријарха московског Алексија II, за унапређење православља у свету.

Стигао је и месец фебруар 2007., на изглед миран месец, без већих обавеза у порти и Храму, али ипак рођена је нова идеја за унапређење Храма и ЦО Сремчица. Црквени одбор на челу са нашим протом, дошао је на идеју да се оформи велика библиотека у оквиру наше Цркве. С обзиром да у Сремчици не постоји ниједна библиотека јавног типа, дошли смо на идеју да се спроведе овај пројекат под називом „Акција 10.000 књига“. И овог пута наша Црква је потврдила историјску чињеницу да је вековима била носилац културе и писмености. Идеја је одмах била прихваћена, па се почело са штампањем плаката, летака, писањем дописа...

После Св Литургије, у недељу 12. фебруара, прота Мирослав је пожелео сретан почетак великог поста и званично објавио почетак ове акције са напоменом да буде завршена до Васкрса, а најкасније до храмовне славе 27. маја 2007.

Овако је изгледао плакат и летци; Фебруар 2007.-Изглед сале нашег дома

Исечак „Политика“ 6.март 2007.

Већ у првој недељи поста, на Теодорову суботу, 24. фебруара 2007. исповеђено је и причешћено око 290. верника, а сутрадан, у недељу преко 600. верника. Том приликом свима онима који су причешћени подељен је по један летак у вези ове акције.

Убрзо су обавештени бројни медији. Почели су да се јављају људи са читаве територије града Београда, па чак и из унутрашњости. Ево како је изгледала сала парохијског дома после само две недеље ове акције.

Читав месец март 2007. протекао је у посту и добром духовном расположењу. У току поста, у нашем Храму, редовно је служена Литургија Пређеосвећених дарова, тако да су се верници могли три пута у току недеље причестити.

У исто време, књиге су стизале у великом броју. Већ се на половини месеца могло видети да ће фонд од 10.000 бити далеко премашен. Поносни смо што ће Сремчица коначно добити своју библиотеку.

Врбица (31. март 2007.) као и обично, прослављена је веома свечано. Тог дана било је топло. Тако да је и читава порта била пуна деце која су на грудима носила звончиће која су звонила у част овог празника. Врбове гранчице које су се освећивале после вечерњег богослужења, ове године обезбедили су чика Ратко, Милан Ковачевић и Милан Богојевић. Освећено је преко 3.000 гранчица које су подељене верницима, а деци је подељено око 600 венчића и исто толико звончића.

Врбица 2007. – Сто са врбовим гранчицама

Последња недеља поста, а прва у априлу 2007. протекла је у последњим припремама за дочек Васкршњих празника.

Месец април2007. почео је великим хришћанским празником Цвети. Света Литургија је тога дана почела у 8.30h на којој је служио наш прота. Читав Храм је био украшен цвећем које је требало да представља улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим.

Клепање клепала означило је почетак Св. Литургије на Велики четвртак (05. априла 2007) која је почела у 8.30h. Служио је отац Душан. Исповеђено је и причешћено 80. верника Истог дана у 18h почело је Велико бденије са читањем 12. страсних јеванђеља. Служили су отац Душан, Бранко и наш прота.

Велики петак (06. априла 2007) ујутро су означили Царски часови у 8.30h. Служио је наш прота Мирослав Стикић. У 17h служено је вечерње богослужење са изношењем плаштанице.

Окићен Христов гроб

Плаштаницу је изнео прота Пушкар и спустио је на, цвећем окићен, Христов гроб. Том приликом плаштаницу је целивало више стотина верника. Уз проту Пушкара служили су још и отац Бранко и Мирослав.

Истог дана Плач Мајке Божије чуло је више од 300. верника у 20h. Након богослужења вршен је трократни опход око Храма са обношењем Св. плаштанице коју је као и обично носио наш прота.

Велики петак 2007. – Трократни опход око Храма

Ове године Велика субота и Благовести су се истог дана прослављали. На Светој Литургији служио је прота Мирослав, а исповеђено је и причешћено око 200. верника.

Одмах након литије, у парохијском дому су се аранжирале корпе за васкршња јаја за сутрашњи празник , Васкрсења Господа Исуса Христа. Жене Мироносице заједно са осталим верницима који долазе у наш Храм, ове године су офарбале 3.000 јаја.

Истог дана уграђене су и полице за књиге које су верници поклањали. Одмах су се те исте књиге нашле на полицама, уредно сложене. Све је било готово значи дан пре Васкрса (поново у договореном року), полице су донешене и монтиране (за то треба захвалити господину Дарку Трајковићу, директору фирме „Аctive design“ – који је и донатор полица).

07. април 2007. – Слагање књига у полице

Није било човека који је сутрадан ушао у парохијски дом после Св. Литургије, а да није био одушевљен призором, изгледом прве велике библиотеке у Сремчици при Храму Св. Тројице.

Сутрадан, 08. априла 2007. свечана Васкршња Литургија почела је у 6h са трократним опходом око Храма.

Васкршња Литија 2007.

Испред олтара у Храму постављени су лепо декорисани столови на којима су стајале корпе пуне васкршњих јаја. Храм и порта су већ неко време пре Литургије били пуни народа. Св. Литургију служили су наш прота, отац Душан и Бранко. У току читаве Литургије народ се исповедао, да би се причестило чак 600. људи. У склопу Литургије освећена су васкршња јаја, а на крају је прочитана и васкршња посланица Његове Светости Патријарха Павла.

Васкршња јаја – 2007. године

Свим присутним, уз нафору подељена су васкршња јаја.

Читавог дана људи су долазили, доносили у Цркву своја јаја, а узимали освећена. „Христос воскресе – Ваистину боскресе“ – свуда се чуло. И заиста, мир се међу људима осећао употпуњен ведрим и сунчаним даном којим нас је Господ подарио.

Васкршњи понедељак и уторак протекли су у сличном празничном расположењу. Првог дана Св. Литургију служио је прота Пушкар, а други дан отац Мирослав.

 

Након само две недеље, жене мироносице су прослављале своју славу (22. април 2007.). Св. Литургија као и обично почела је у 8.30h. Жене су припремиле велики, лепо украшени славски колач који је пресечен у склопу Литургије. Испред Храма био је постављен сто на коме се служио славски колач, жито и вино, а у парохијском дому, организован је свечани ручак на коме су били позвани сви верници који су били у цркви. Св. Литургију служили су наш прота и прота Пушкар.

А књиге су свакога дана стизале у све већем броју. Фонд је већ био далеко премашен. И овог пута добра воља наших верника и других суграђана, показала се у правом светлу.

Месец мај 2007. протекао је у припремама за храмовну славу – силазак Св. Духа на апостоле. У овом месецу било је договорено и да се заврши мермерна плоча посвећена донаторима књига.

Било је заиста много посла који је требало урадити у овом месецу. Прво смо како ваља прославили Св. Василија Острошког Чудотворца (12. мај 2007.) – слава црквеног хора. Чланови хора су спремили свој славски колач, жито, вино и свећу. Св. Литургију тог дана служили су отац Душан и Бранко. Испред Цркве, делио се свим верницима колач. Мало жита и вина, а онда су сви заједно могли да сиђу у парохијски дом где је био припремљен свечани славски ручак.

Последње припреме за храмовну славу су увелико текле. Неколико дана пре славе била је постављена и обећана мермерна плоча. Пошто је ове године домаћин славе била госпођа хаџи – Јагода Стојановић са породицом, није било никакве бојазни да слава неће протећи свечано и лепо.

Празновање славе смо почели у суботу 26. маја 2007. године. У 17h почело је Бденије уочи славе на коме је служио наш прота. Након богослужења, на лицима свих присутних, који су се том приликом и миропомазали, могло се видети да жељно ишчекују сутрашњи дан када, по традицији, после Св. Литургије, следи велико народно весеље.

Дан 27. мај 2007. освануо је ведар и сунчан. Црква и порта је већ била пуна народа који су дошли да се пре свега Богу помоле. На горњем плацу, поред капеле, постављен је велики забавни парк, а на доњем, испред парохијског дома, шатор са око 600. места где су се служила сва јела и пића. На једној страни вијоре се шарени балони, на другој бркати чика продаје шећерне вуне у свим бојама, на трећој кавези разноразних птица, ту наравно има и лицидарских срца, ено и корпара, украсних јастучића разних облика и величина, играчака, ђинђува... Свуда се види раздраганост и све личи на један мали град у коме живе весели, добри људи.

Св. Литургија је почела у 8.30h. Служили су свештеници: Душан Пушкар, Драгослав Стикић, Милорад Симић, Саша Лучић, Александар Лукић и протођакон Радомир Перчевић. Колач, жито и свећа већ су стајали на округлом и лепо украшеном столу испред олтара. Домаћин славе ове године, као што смо већ напоменули је хаџи – Јагода са породицом. Све време Литургије осећала се велика духовност, а посебно је био дирљив моменат када се секао славски колач и када су се сви верници једни другима ухватили за раме како би сви учествовали у окретању колача, док свештеници и хор певају „Свјати мученици“. Проповедао је отац Милорад Симић, гост из Жаркова.

У склопу Литургије упућена је благодарна молитва за летину и благо поднебље. Тога дана исповедало се и причестило око 60. верника.

Духови 2007.
Славски колач, жито, вино и свећа
Духови 2007.
Црква пуна народа

После Св. Литургије, прота Мирослав се обратио присутном народу, захвалио је свима који су учествовали у припремама храмовне славе, гостима – свештеницима, и том приликом обавестио вернике да је домаћин следеће године хаџи – Милан Магдаленић са породицом.

Хаџи – Милан прима део славског колача

Након тога, сви заједно кренули смо у трократни опход око Цркве где су читана Света Јеванђеља и служен је помен покојном проти Милисаву Вранићу.

Док је Литија трајала, жене које су биле задужене за траву, унеле су је и расуле по Храму. Од те траве, верници су једни другима плели венчиће и носили својим домовима.

Свечани ручак почео је у 12h у сали парохијског дома. Домаћини су довели професионалне угоститеље, тако да је све текло лако и без гужве. У првој софри били су послужени сви најважнији гости који су том приликом могли да виде своја имена на мермерној плочи у библиотеци. Након тога постављене су још три софре за све остале вернике који су тога дана били присутни.

А све време ручка, чула се музика из шатора, забавног парка... Све је већ било пуно посетилаца, младих и старих. Млађи су већ у свом омиљеном аутићу, неко на рингишпилу, авиону, џипу или можда скачу по великом ваздушном облаку. Старији наручују испод шатора јагњеће или прасеће печење, купус...

Читавог дана, па до касно у ноћ порта је била пуна света. И наредна два дана парохијани су били у истом расположењу и радо су долазили да се забаве у порти нашег Храма.

Месец јун 2007. протекао је у посту. Петровски пост ове године трајао је пет и по недеља, тако да се велики број верника могао исповедати и причестити. У првој недељи овог поста, исповедало се и причестило око 200. верника.

На Видовдан 28. јуна 2007. Св. Литургија је почела у 8.30h. Служио је отац Душан Пушкар. Жене мироносице су тог дана припремиле три колача и три жита. У склопу Литургије вршен је помен свим пострадалима за веру и отаџбину од Косовског боја до данас. На крају Св. Литургије житом и колачима се послужило око 250. верника. Такође, било је припремљено и пригодно послужење за све вернике који су тога дана били у Цркви у сали парохијског дома.

Јул месец 2007. биће упамћен по високим температурама које су ишле до 50°C, тако да је овај месец протекао у борби да порту сачувамо од сунца, свакодневно, сатима смо заливали траву, воће и остало биље у порти.

Одмах на почетку месеца августа 2007., на Илиндан, један леп догађај увеличао је овај празник. Наиме мештани села Радуч у Лици организовали су „Крајишко вече“ у нашој сали парохијског дома. Дирљиво је било видети сусрет ових људи који се нису виђали по неколико година. Грлили су се и љубили, смејали се и плакали у исто време. Од поподнева па све до касно у ноћ, проводили су своје време уз песму, причу и сузе радоснице што су се на тренутак сетили свог родног дома.

Оно што је обележило духовни живот нашег Храма је празник Преображење Господње, 19. август 2007. за који смо се лепо припремили. Црква је и ове године била украшена виновом лозом. Испред олтара је био припремљен сто на коме је стајало лепо декорисано грожђе. И ове године, највећи део грожђа за освећење, поклонио је хаџи – Милан из свог винограда. Св. Литургија је почела у 8.30h. Служили су отац Душан, Бранко и Марко. Исповеђено је и причешћено око 180. верника. Након освећења грожђа, отац Душан је одржао пригодну проповед. После Св. Литургије, уз нафору, сваком вернику је подељено освећено грожђе. Читавог дана верници су долазили у наш Храм да се помоле Богу и донесу грожђе из својих домова, а из Храма понесу наше, освећено.

Преображење – 2007. година

На Велику Госпојину Св. Литургија је почела у 8.30h. Служио је отац Душан Пушкар. Тога дан исповеђено је и причешћено око 40. верника. Након Св. Литургије извршен је призив Духа Светога за срећан и Богом благословен почетак школске године за наше ученике. Том приликом у Храму је било доста ђака са својим вероучитељима и свим присутним малишанима је подељено око 200. распореда часова са молитвама пре и после учења.

16. септембар 2007.

Према одлуци Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, од септембра 2007. године, Сремчица добија још једног пароха – протојереја Дејана Стефановића, бившег клирика Епархије тимочке.

У дужност првог пароха сремчанског, протојереја Дејана увео је Његово Преосвештенство Епископ г. Атанасије, викар Његове Светости, на свечаној Архијерејској Литургији 16. септембра, у присуству великог броја верника.

После службе, приређен је свечани ручак у сали парохијског дома на коме је присуствовао и Епископ Атанасије са служашчим свештеницима и верницима који су дошли да га поздраве и уједно упознају свог новог пароха.

Старешина Цркве протојереј
МирославСтикић
са новим парохом

На проширеној седници Управе Храма и Кола српских сестара, дана 9. октобра 2007. у сали парохијског дома, донешена је једногласна одлука да се приступи осликавању Храма Свете Тројице. Фрескописање би се обавило у три фазе:

I фаза – олтарски део (зима 2007. – пролеће 2008.)

II фаза – главна купола и лађа Цркве (лето и јесен 2008.)

III фаза – припрата Храма (зима 2008. и пролеће 2009.)

Вредно је напоменути да је сваки верник у могућности да постане велики донатор и донатор Храма – на рате! То значи да веће суме новца не морају бити уплаћене одмах, што много значи, обзиром на финансијску ситуацију у нашем народу. Јединствено је и то што, тако у отплати, без потребе за једнократним прилогом, приложник може бити донатор једне, или више фресака, које би одабрао за себе и своју породицу.

Укупна вредност пројекта је 130.000€ а радове ће изводити г. Мића Белошевић са тимом академских сликара.

У циљу обавештавања мештана Сремчице одштампан је и овај летак који су пароси делили у току освећења славских водица у домовима својих парохијана.

У славу Божију и радост верника Сремчице 10. децембра 2007. године, господин Мића Белошевић, са тимом академских сликара, започео је фрескописање наше Цркве. Као што је речено, прва фаза обухвата олтарски простор и треба бити завршена до Васкрса 2008. године.